Tumori testisa

Tumori testisa  su relativno retki i javljaju se u 9 muškaraca na 100 000 muškaraca. Ovo je podatak Američke asocijacije urologa. Najčešći primarni tumori testisa su  tumori germinativnih ćelija. Oni se dele na seminomske i neseminomske tumore. Oni čine od 90 do 95% svih tumora testisa, a ostatak su tumori lajdigovih ćelija, sertolijevih ćelija i gonadoblastomi. Preživljavanje bolesnika sa tumorima testisa se dramatično popravilo poslednjih godina . Razlog za to je efikasna hemoterapija koja se primenjuje nakon operacije kod ovih pacijenata. Incidenca tumora testis se jako razlikuje među različitim zemljama i regioima, rasama i različitim socioekonomskim klasama. Skandinavske zemlje objavljuju  6,7 novih slučajeva na 100000 muškaraca godišnje; Japan objavljuje 0,8 na 100000 muškaraca. U Americi ¼ tumora testisa se javlja u afroamerikanaca u odnosu na belce. Pojedinci u višoj socioekonomskoj klasi imaju  dva puta veću učestalost pojave tumora testisa nego oni u nižim socioekonomskim klasama. Tumor testisa se nešto malo češće pojavljuje sa desne strane, što je u korelaciji sa povećanom incidencom kriptorhizma  (nespuštenog testis) sa desne strane. Od svih primarnih tumora testisa 1-2% su obostrani i oko 50% ovih slučajeva se dešava kod muškaraca sa unilateralnim ili bilateralnim kriptorhizmom Primarni bilateralni tumori testis se mogu javiti sinhrono ili asinhrono to jest u različitim vremenskim periodima ali imaju tendenciju da budu istog histološkog tipa. Najčešći tipovi ovih primarnih tumora su seminomi dok je maligni limfom najčešći bilateralni tumor testis.slika tumora testisa i ultrazvuk sa karcinomskim promenama

Uzroci pojave tumora testisa

Iako su uzroci pojave tumora testisa nepoznati, oba faktora kako kongenitalni tako i stečeni se mogu dovesti u vezu sa rizikom za nastanak ovih tumora. Najveća povezanost sa nastankom tumora je nespušteni testis ili kriptorhizam. Otprilike 7 -10% testikularnih tumora se razvija kod pacijenata koji imaju u istoriji bolesti pojavu kriptorhizma. Seminom je najčešća forma koja se javlja kod ovih pacijenata. Relativni rizik je  veći za intraabdominalne testise(1 od 20), i značajno manji za ingvinalno lokalizovane testise ( 1od 80). Operacija kojom se spuštaju testisi u skrotume ne menja maligni potencijal nespuštenih testis ali se na ovaj način omogućava ispitivanje i lakše otkrivanje tumora. Administracija estrogena majki tokom trudnoće je udruženo sa povećanim relativnim rizikom za tumor testis u fetusa. Drugi udruženi faktori kao što je trauma i infekcija koja dovodi do atrofije tesisa može biti udružena sa pojavom tumora. Medjutim uzročni odnos izmedju ovih stanja nije dokazan.

Dijagnoza

Primarni testiskularni tumor može brzo i sa velikom preciznošću biti vidjen pomoću skrotalnog ultrazvuka. Ultrazvučna dijagnostika je značajno promenila mogućnost dijagnoze ove bolesti. Pacijenti se obično javljaju zbog bezbolne tvrdine u testis. Nakon toga se promena može videti na ultrazvučnom pregledu  kojim se diferenciraju intratestikularne promene u odnosu na promene u pasemniku odnosno epididimu koje  samo fizikalnim pregledom testis i skrotuma nekada mogu zbuniti i samog urologa koji vrši pregled. Za ultrazvučni pregled se koristi linearna sonda  i može se otkriti i postojanje promene u ovojnicama testis kao što je hidrocela (vodena kila), varikocela ( proširen venski splet). Pored toga abdominalnim ultrazvukom se odmah mora proveriti i stanje ilijacnih i aortokavalnih limfnih žlezda pošto je prvo mesto metastaziranja za ove tumore upravo ovaj region.